pošto sam usvojila suštinu fraze da je u životu uvek sve okej, teško mi je da razmišljam o prošlosti kao o mogućnosti da sam negde pogrešila. sve što sam radila, kako sam se ponašala, u koje sam sporedne ulice skrenula, koliko sam se u njima zadržala, kakve sam sve izbore pravila, kome sam se uskratila, a kome davala, sve to me je dovelo do mene kakva sam danas. a napokon sam počela sebi da se svidjam.
oduvek sam imala posebnog dara za obožavanje života. nisam imala problema u odrastanju. nisam se osećala neshvaćeno ili drugačije od većine. to je verovatno dobra startna pozicija za dalji život. neko bi rekao da sam imala sreće, možda i jesam. ali ako podjem od verovanja da sreću sami stvaramo, onda sav kredit pripisujem sebi. verovatno sam nešto korisno naučila u prethodnim životima, pa se u ovom malo odmaram.
detinjstvo mi je prolazilo sasvim mirno i bez trzavica. čak i kada bi se desilo neko lakše iskakanje iz šina, nije mi trebalo mnogo vremena da uhvatim ponovo dobar smer.
kao sasvim mala, razumela sam da je skroz okej kada nešto ne ide onako kako sam želela, ili što bi babe rekle “nikad ne znaš zašto je to dobro”. nemam pojma odakle mi to. ne sećam se da me je neko specijalno tome učio. pre mislim da se tog iskustva moja duša dobro sećala od ranije. možda sam tu tehniku masterovala u prethodnom životu, ali ovu istinu znam od kako znam za sebe. u to vreme mi logika nije bila jača strana, oslanjala sam se isključivo na intuiciju, i verovatno sam zbog toga nekako dubinski razumela tu mudrost i bila u miru sa njom. samim tim što sam bila u miru, znala sam da vidim dobro u svemu, neku širu sliku, a to je vremenom postalo već stvar navike, odnosno percepcije. sasvim sigurno je to jedna od bitnijih stvari koja me je sačuvala u životu. jer nisam ja vodila baš lagan život, ali nisam ga doživljavala teškim. čudan je to osećaj. kao da razumeš da nije lako, samo što to emotivno tako ne doživljavaš.
rodila sam nadju u 22. godini, ali nisam od toga pravila frku. iako sam idalje imala potrebu da izlazim, da doživljavam nova iskustva, da radim sve šta je moja generacija u tom trenutku radila, ja sam ostajala kod kuće i gajila dete. to verovatno nije bilo lako, ali sam ja to prihvatila kako jeste, bez drame. umelo je kasnije, u mojim 30im, da bude naporno, jer sam morala da nadoknadim sve što sam propustila. takva mi je priroda, duša je bila željna iskustava. a ko sam ja da je zauzdam?! radila bih “duple smene”, vodila dva života. izlasci i roditeljstvo. ne ide baš u paketu, ali taj put je čekao da bude predjen. tu sam se najviše umorila, ali i najviše naučila. ozbiljne lekcije sam savladala na najteži način. jer tako to ide sa tipom ljudi kao što sam ja. život kaže “može” svemu sto želis, ali uvek postoji i cena koju platiš. e taj reciprocitet zezanja, naspram onoga što sleduje sam tada doktorirala.
kad razmislim da li sam mogla drugačije, verovatno nisam, jer da jesam uradila bih. radila sam kako sam najbolje umela u tom trenutku. dugo mi je trebalo da oprostim sebi neke poteze i da razumem da nisam odgovorna za sve. da nekad odgovornost snosi još neko pored mene.
moj život je raskošan, takva mi je i duša. znatiželjna sam, sve me živo interesuje. volim ljude, nove situacije i izazove. razumem da posle teškog dolazi lako, i dok je teško ja mislim o tom lakom. radujem mu se unapred. znam da teško donosi učenje i da novo donosi strah na početku, pa ipak ulećem u sve to, jer me najviše od svega interesuje da naučim nešto što do sada nisam. da postanem za sloj pametnija, mudrija ili bolja.
i da mogu ne bih ništa promenila, jer sve se desilo sa razlogom. tu sam danas isključivo zbog izbora koje sam pravila, a kad razmislim, odlično mi je. znači da sam ipak nešto dobro odradila.
posmatram se sada u ovoj novonastaloj situaciji. mirna sam. onako, u dubini duše. vidim sve šta se dešava oko nas i razumem zašto se dešava. i snosim deo odgovornosti, plaćam cenu, kao i svi mi. ali iz ovoga će da se rodi nešto veličanstveno. kada ne staneš sam na vreme, život ti namesti kraj jedne ere i ponudi novi put, ili neku novu veštinu koju treba da savladaš. i opet biram da vidim dobro u svemu, jer kao što rekoh malopre: uvek je sve okej.
❤️
❤