kada bih imala čarobni štapić i mogla da napravim savršen svet, on bi bio mix italije i indije. dolce vita na italijanski način i istočnjačka spiritualnost.
– ne bi postojale granice, putovali bismo slobodno po celoj planeti
– ljudi bi bili na nivou svesti da razumeju da treba da se bave u životu isključivo onim što ih raduje. to bi dovelo čovecanstvo na nivo kolektivnog zadovoljstva
– novac bi postojao, ali svi bi mogli da dodju lako do njega. siromašni bi se oslobodili uverenja da ga ne zaslužuju, a hejteri bi prestali da govore kako je loš
– priroda bi se vratila u svoju ravnotežu, jer bi čovek razumeo njenu ulogu u svom životu
– deca bi dolazila na svet isključivo iz ljubavi
– strahovi, predrasude, osude, ratovi, agresija, gordost i taština bi bili so past tense
– u školama bi se učila meditacija i spiritualnost, deca bi na vreme postajala ljudi
– ceo svet bi izgledao kao italija. favele i udžerice bi iščezle. čovek bi živeo dostojanstveno, u lepoti, okružen arhitekturom i umetnošću.
– svi proizvodi niske svesti bi izumrli, pa samim tim i narodnjaci, dizelaške uniforme, gluten i plastične kese
– zemlje bi vodili predsednici poput hosea muhike, plemeniti i nekorumpirani ljudi, puni ljubavi i empatije
– banke ne bi postojale, rijaliti šouovi takodje
– koncept slobodne volje bi bio usvojen, ljudi bi mogli da rade šta god požele na svoju odgovornost. sistem kazne i nagrade bi izumreo, jer bi čovek razumeo i usvojio sopstvene granice.
– humor bi bio ljudska potreba poput hrane ili sna. život se ne bi shvatao preozbiljno i skromnost bi postala neizostavni deo DNK. usvojili bismo da je za dobar život potreban smeh, čak i kada je teško, pogotovo tada. jer bilo bi nekada i teško, ali bismo znali da je to deo transformacije, ka nečemu boljem što nas čeka strpljivo.
– ljubav, dobra muzika i romantične haljine bi zavladale svetom.
trenutno nam se pred očima odvija trenutak stvaranja novog sveta i mi smo svi privilegovani što svedočimo tome. iako nam je potpuno nepoznat, za većinu ljudi čak i nelagodan, ali momentum je krenulo i niko ga ne može zaustaviti. posmatrajte ko ste u ovom trenutku. ne ko ste bili u prošlosti ili ko ćete postati u budućnosti, nego ko ste sada. jer ovo je vreme u kom treba svi da se zapitamo kakvo smo ljudsko biće. da li smo dobri, pre svega prema sebi, a onda i prema drugima. jer ako jesmo, nema od čega da nas bude strah.