fbpx
30. avgust 2020.
by ana August 31, 2020 0 Comments

30. avgust 2020.

draga ana,

ja sam Ti iz budućnosti. tvoja najbolja, otelotvorena verzija. ostvarila si ono za šta si oduvek bila predodredjena. verujem da jedva čekaš da čuješ kakav život vodiš, a kad pročitaš ovo pismo do kraja, isto tako verujem da se uopšte nećeš iznenaditi. shvatićeš da si negde duboko u sebi, sve vreme ustvari znala istinu. u raskošnoj, predratnoj vili u samom centru rima, živiš sa svojim parom. ubrzo kako ste se doselili, otvorila si malu radnju sa haljinama, u istoj ulici gde živite. idalje voliš da ti je sve na dohvat ruke, zato je i radnja na 300m od vaše kuće. italijanke su potpuno lude za tvojim haljinama. to su idalje haljine kakve si pravila u prošlosti, duge, lepršave i raznobojne, sa obaveznim romantičnim detaljima. kao što vidiš ana, nisi se mnogo promenila, i dalje si romantična.

znaš često i sama da ih nosiš. ujutru se doteraš, obučeš neku od svojih haljina i prvo sidješ kod roberta na espresso. roberto ima kafić sa najboljom kafom u kraju, odmah ulaz do vas. onda sedneš za mali sto na ulici, mahneš mu da si stigla, izvučeš iz torbe cigarete (da, još uvek pušiš) i sačekaš da te on usluži. uvek uzimaš isto: café amerikano i negaziranu vodu sa ledom i limunom. s njim razmeniš par reči, sad već na perfektnom italijanskom, pitaš ga za ženu i decu, on tebe za tvoju porodicu i to bi bilo to. po odlasku te uvek poljubi u ruku i ti se svaki put osetiš kao u filmu. oduvek si obožavala te male znakove pažnje i sitan flert koji Italijani, gotovo urodjeno imaju. i dalje voliš da flertuješ, to te čini živom. da, da, neke stvari se ni sa godinama ne menjaju.

taj svoj mali ritual ponavljaš svakog jutra. nekad znaš i sat vremena da sediš za stolom, piješ kafu u tišini i posmatraš svet oko sebe. svi su tako doterani i užurbani. prolaze vespe, golubovi lete na sve strane, čuje se zvono sa obližnje katedrale na svakih pola sata, a italijanke se njišu na svojim visokim štiklama, noseći u ruci kafu za poneti i ostavljajući oblake parfema iza sebe. muškarci u prolazu ti udeljuju komplimente. ti mahneš uz osmeh onima koje poznaješ i nastavljaš da uživaš u svojoj intimi. nikad nisi bila pričljiv tip kad se probudiš, oduvek si više volela da ćutiš i posmatraš. ali zašto ti ja to pričam, kad znaš i sama…

nekada umeš da zatvoriš oči i uperiš glavu ka suncu, puštajući da te miluje. isključiš se na trenutak i onda se ponovo vratiš u realnost kada ti zafali gutljaj kafe ili cigareta. obožavaš i dalje jutra, posebno ta u italiji.

mnogo mi je zanimljivo što si kroz život često putovala, ali nikad pre nisi videla rim. isto tako znam da si oduvek nekako verovala da za njega ima vremena. da vas čeka neka zajednička priča. i nisi pogrešila. taj grad te je dočekao kada si napunila odredjene godine i dobila zrelost da u njemu uživaš najbolje što umeš. prostro se ispred tebe u svoj svojoj veličanstvenosti i prigrlio tvoju ljubav ka lepom, tako što su tvoje haljine otpočele svoje živote u njemu. uklopili ste se lako rim i ti, kao da ste bili sudjeni jedno drugom. i bili ste.

ali da se vratimo na tvoju rutinu… nakon što bi popila kafu i podigla sistem u organizmu, vraćaš se kući. tamo te čeka doručak. on je idalje zadužen za to. voli ujutru da ti sprema sve ono šta voliš da jedeš. nekad su to jaja na oko, tost i sveža salata, a nekad sendvič za avokadom i dimljenim lososom. sve iz frižidera povadi na sto, jer ti tako voliš. onda zajedno pijete čaj, ti pričaš, a on uglavnom ćuti. ne zato što nema šta da kaže, nego zato što je to stvar njegovih korena. znaš i sama ana da je tako naučen od malena i ti baš to voliš kod njega. sećaš se da ti je pričao da se odande odakle on dolazi, deca vaspitavaju da se za stolom ne priča jer se odaje počast hrani i razgovor samo odvlači pažnju od uživanja u svakom zalogaju. a ti nikako da naučiš tu malu istinu i uglavnom idalje ne zatvaraš usta. ali njemu to ne smeta, voli te baš takvu kakva si.

sad kad razmislim, on je jedan od retkih muškaraca u tvom životu koji nije želeo da te menja. svidjaš mu se takva, pomalo blesava i detinjasta za svoje godine. upravo zbog toga što te voli u tvom originalnom izdanju, ti ga zbog toga obožavaš. odavno su ti se smučili svi oni “veliki šmekeri” koji bi se oduševljavali tobom na početku, a onda posle nekog vremena pokušavali da zauzdaju tvoj slobodni duh zbog ličnih nesigurnosti.

znaš tako ponekad za doručkom odjednom da staneš sa pričom i svu pažnju da usmeriš na njega. onda ga posmatraš kako pažljivo žvaće hranu u potpunom miru sam sa sobom i tad osetiš ogromnu zahvalnost što si ostala sa njim. on ima sve osobine koje vrednuješ kod ljudi. dobar je i nežan, pošten i galantan. ni malo nije naivan, čak naprotiv, veoma je mudar. iako je svašta prošao kroz život, uspeo je da zadrži neku skromnost kojoj se diviš.

ali da ti kažem ana, zaslužila si ovakvog muškarca. mnogo si radila na sebi dok se nisi u potpunosti prihvatila, zato te je on i pronašao.

inače, ćerka ti je dobro. živi u beogradu. udala se i ima devojčicu. ana, postala si baka! 🙂 unuka ti se zove gala. kao što nadja ne liči ni malo na tebe, tako ni gala ne liči na nju. svoja je. ima tvoj divlji duh. vidjaš je kad god odeš tamo. oni redje dolaze kod tebe, ne stižu od poslova, mada otputujete svi zajedno jednom godišnje na more. idalje voliš istru. već godinama iznajmljuješ kuću na mesec dana, blizu rovinja. tada dodje nadja sa mužem i detetom, svrati i tvoja sestra sa svojom porodicom i povede mamu. mama ti je idalje živa. već je dosta stara, ali mrda. za tatu nemoj da me pitaš, to si teško podnela. oduvek si bila njegova ćerka. puno ti je srce dok ih sve gledaš na gomili. najviše voliš da sediš na tremu kuće, u svojoj stolici za ljuljanje i gledaš u vinograd i more ispred sebe. svi su na okupu. tvoja porodica. a to je baš ono što si oduvek želela.čini mi se da sam ti više-manje sve rekla. u nekom drugom pismu ću ti opisati kakva je kuća u kojoj živiš, i kako si dekorisala radnju. to ću da ti ispričam do najsitnijih detalja, jer znam koliko te to interesuje. pričaću ti i koliko uživaš da okupljaš prijatelje na večerama, i sa koliko ljubavi spremaš hranu za njih. sve ću ti to reći u sledećem pismu, jer sada nema više vremena. želim samo još jednu stvar da ti kažem na kraju: nemoj da se sekiraš, sve si dobro uradila do sada. najbolje što si umela. da si umela bolje, uradila bi bolje. znači sve je okej.

nastavi da se voliš i da budeš nežna prema sebi. oprosti sebi, ako ima još nešto da se oprosti.

Ja te volim i čekam te.

Budi mi dobro.

Ana

Leave a Comment

Your email address will not be published.