u januaru ću da napunim 50 godina. proživela sam pola veka, a imam sreću da su mi oba roditelja živa. sve češće pomislim kako mi je dobra karma jer mi je život spakovao ovakav scenario. retko ko od mojih prijatelja ima privilegiju da uživa u svojim roditeljima. sada kada smo odrasli i oprostili jedni drugima sve šta je bilo za praštanje, jedino šta nam je preostalo je da se volimo u miru. nema više svadja i nerazumevanja. tome je odavno došao kraj, kao što dodje svemu, samo što nemaju svi sreće da dožive ovaj period. moji roditelji su stari i ne znam koliko će još da požive, zato i koristim svaki trenutak da budem pored njih. govorim im stalno koliko ih volim i da su bili najbolji na svetu. jer ja stvarno to i mislim. poslednje četiri godine letujemo zajedno u grčkoj, u jednom malom mestu blizu soluna. to mesto nikad sama ne bih izabrala za odmor, ali pošto su oni tamo poslednjih 12 godina, onda nema šta ja da mislim. spakujem se početkom juna i krenem. dodje i moja sestra iz londona, povede zigija, nekad krene i moja nadja i svi smo na gomili. i to vreme u kom smo zajedno bude dragoceno za sve. tu se stvaraju uspomene koje će da se izvuku jednom kada bude teško. tu se smeje i priseća na neke periode koji su nekad davno izgledali strašno, a sada su nam bezazleni. mnogo se grli i ljubi i priča se o ljubavi po čitav dan.iako ovo naizgled deluje da je priča o mojoj porodici – nije. priča je mnogo šira od nas, ali ono što nam je zajedničko je ljubav. ovo je priča o jednom čoveku koji voli svoj život i živi svoju strast. ima troje dece, ženu i svoj mali restoran. nema veze da li se radi o ljubavi prema ljudskom biću, kreaciji ili nečem trećem. ljubav ne pravi razlike. i taj čovek može da priča drugim jezikom, ali kada probamo njegovu hranu mi se sve razumemo. ja jesam hedonista i talentovana sam da uživam u svakom smislu, ali dugo nisam osetila toliko ljubavi za jednom trpezom. to se desi kada neko voli to što radi do te mere da svaki put ostavi delić sebe u svojoj kreaciji. jer njegova hrana jeste kreacija i mi smo osetili tu ljubav u svakom zalogaju. u tom malom skromnom restoranu, u gradiću koji se zove stavros, vlada čista sreća. ako ikada zalutate u taj kraj, svratite na porciju ljubavi. dočekaće vas lefteris sa svojom porodicom. izneće vam sve što je tog dana skuvao i pričaće vam o hrani na takav način da ćete pomisliti da vam recituje neku staru grčku pesmu. tako sve to izgleda. ako mi ne verujete, uverite se sami.
