14. april 2020.

jednom je jedan čovek izgubio veru u ljude. toliko puta je bio prevaren i odbačen da se na kraju zatvorio prema ljudskom rodu. povukao se u muziku i knjige, a ljude je tolerisao koliko je morao. taj čovek je u tom trenutku, kada je mislio da je završio sa ljudskim rodom, postao moj prijatelj. kad god bih ga pitala zašto me voli, uvek bi mi rekao “jer si mi vratila veru u ljude”. a ja nisam ništa specijalno uradila, samo sam ga volela najbolje što umem.

jednom se jedan čovek zaglavio u jednoj tački. nije znao na koju bi stranu. nije imao nikakav plan za budućnost, bio je bez love i bez prednja dva zuba. samo što je završio sa jednim poglavljem života koje ga je mnogo koštalo, skrenuo je u moju ulicu. došao je i rekao “nemam ništa da ti ponudim sem svog srca”, i ja sam ga primila, jer mi ništa drugo nije ni trebalo. taj čovek se tada ponovo rodio. voleo je mene i kroz svoju ljubav našao put dalje kroz život. počeo je da piše i približio se sebi više nego ikada pre. sada se nadam da je dobar prema sebi, pa može da bude dobar i prema nekoj drugoj ženi. ja tada nisam ništa specijalno uradila, samo sam ga volela najbolje što umem.

jednom je jedna žena prestala da se javlja na telefon. zvala sam je 3 dana za redom i nije mi odgovarala. u tom periodu joj je život svašta napakovalo na dušu. pretežak je teret nosila sama. zatvorila se u kuću, spustila roletne, nije jela, nije se kupala, nije znala koji je dan. nije išla na posao, nije se nikome javila, samo se isključila. kupila sam cveće i doručak, pozvonila na interfon – ništa. pustila sam poruku da sam ispred stana, da mi otvori, jer samo želim da je zagrlim i idem kući. ušla sam u stan, digla roletne, pustila proleće da udje u sobu. stavila sam cveće u vaznu, doručak na tanjir, sela pored nje i mazila je po kosi. naterala je da jede i da se okupa i izvela je u šetnju. sutra dan je bila na poslu, prekosutra u avionu za dubai. resetovana. a ja opet nisam ništa secijalno uradila, sem što sam je volela najbolje što umem.

jednom je jedan čovek prodao sve šta ima da bi bio sa mnom. napustio je svoju zemlju, porodicu i prijatelje, dao otkaz na poslu, prodao stan, seo u svoj auto i došao. niko nikada ništa slično za mene nije uradio, ali uradila sam ja neke druge dobre stvari, mnogo sitnije naspram ove, pa se izgleda uspostavio balans u kosmosu. ja mu kažem pre neki dan “zaslužila sam te”, a on se smeje, misli da se zezam, a ja nikad nisam bila ozbiljnija. ni ovaj put nisam uradila ništa specijalno, sem što ga volim najbolje što umem. ljubav ne pravi razlike da li nam je neko prijatelj ili partner. ljubav je tu da bi se volelo to biće ispred nas, koje je u nekom trenutku života upalilo neko svetlo u našoj duši.