pre nego što smo se spustili u fizički život, iako se većina nas toga ne seća, imali smo unapred zacrtan plan šta želimo da iskusimo u ovom životu. neki su želeli da dožive veliku ljubav, neki da osete slobodu, a neki su želeli jednostavan život i sve one male stvari koje su bitne. odabrali smo savršenu porodicu za nas i početno iskustvo koje nam je bilo potrebno da uplovimo u taj život. znali smo unapred sve potencijale koje roditelji nose sa sobom, kao i šta će da nam donese taj grad u kom smo se rodili, kultura koju smo primili i vreme koje smo izabrali za život. sve te uslove koje smo odabrali, odabrali smo jer je našoj duši baš to bilo potrebno za rast. i nema nikakve razlike između širenja naše duše i širenja univerzuma. sve je to povezano. kada mi rastemo, i univerzum raste. a rastemo svaki put kada učimo. svaki uvid koji ima bilo koje biće, dovodi do šireg uvida univerzuma. potpuno je nevažno da li ta perspektiva dolazi od ptice, majmuna, filadendrona, komšije ili hitlera… svaki taj uvid se uliva u kolektivnu univerzumsku sliku, i na taj način kosmos pokušava da vidi sebe što preciznije iz najrazličitijih uglova. to mu dodje kao neka vrsta kompjuterskog programa. i kao što u svakom programu postoje odredjena pravila i zakoni, tako ih ima i ovde. a to su pravila poput gravitacije i brzine svetlosti i zvuka. i sigurno ih ima puno, ali meni je najzanimljiviji zakon ogledala. to znači da se život na zemlji odvija kao neka vrsta holograma, gde se sve što je u nama, preslikava u našem spoljašnjem životu. a to znači da možemo da manifestujemo sve što poželimo. bilo da je to kuća na moru, lova, ljubavnik, zdravlje ili mir u duši. prvo želju doživimo u svom unutrašnjem svetu, u svojim mislima i emocijama, a onda se ona preslika na spoljašnji.
svako može da živi život kakav želi, ali pre bilo čega mora da poveruje da to od njega zavisi. ono što ja ovde vidim kao istinu je da je moć u nama, a ne izvan nas. ako se bojimo da će nas neko napustiti, onda treba da pronadjemo aspekt u sebi koji ostavlja ljude. ako se plašimo manipulacije drugih ljudi, treba da pronadjemo deo sebe koji manipuliše drugim ljudima. ako se bojimo osude, da pronadjemo sudiju u sebi. kada osvestimo ovo, kreće promena. i to je baš ona promena koju čekamo vekovima da se desi. s dolaskom te promene stale bi manipulacije, laži, terorizam, ratovi i ono što je najvažnije, došao bi kraj ljudskoj patnji.
stvarno se nadam se da ćemo jednog dana svi da se podsetimo da u sebi nosimo svo znanje i mudrost, ali smo nažalost na trenutak to zaboravili. kažem “na trenutak”, jer nam duše žive večno. i nadam se da sada, kada imamo sve informacije na ovu temu dostupne na svakom koraku, da ćemo ih preneti svima onima koji ne znaju pa da zajedno možemo da uživamo u vožnji koja nam je preostala.
danas je treći dan jeseni i još dva dana do retro merkura. introspekcije divljaju sve u 16.